Svako od nas ima svoju ličnu istoriju. Od naših prvih dana, koračajuci kroz život, svi smo iskusili i uspehe i neuspehe. Na tom putu smo imali i one koji su nas odbili ali i one koji su nas prihvatili. Nikad nije bilo lako.
Recimo da dete želi da se igra sa drugom decom u školi. Grupa dece, međutim, iz bilo kog razloga ga ne želi u svom društvu. Dete će biti uznemireno, a to je normalna reakcija na odbacivanje. Problem nastaje kada počne stalno da razmišlja o mogućim razlozima ovog odbijanja i potom se identifikuje sa njima (razlozima). Ova grupa dece je možda bila godinu ili dve starija i smatrala je da je ono malo ne bi li se igrali snjim. Neko iz grupe mu je možda rekao da je dosadno ili je bio prilično grub prema njemu. Kao rezultat toga, ono počinje da misli o sebi kao dosadnom i poistovećuje se sa tom mišlju. Dete sa ovim iskustvom će verovati da je dosadno i da nije vredno pažnje. Zbog straha od ponovnog proživljavanja bola koji oseća nakon odbijanja, verovatno će izbegavati pokušaje da ponovo priđe nekoj grupi dece.
Pomisao da je dosadno može dugo zaokupljati detetov um i obeshrabriti ga da se trudi i u drugim oblastima. Na primer, kada nastavnik u školi pita da li neko želi da pročita svoj rad, ono će biti obeshrabreno jer ne veruje u sebe i misli da će drugoj deci njegov rad biti dosadan i nezanimljiv. Misli kao što su „ti si dosadan“, „ne znaš“ ili „ne možeš“ mogu izazvati i veću blokadu, pri čemu dete uopšte ni ne počinje da piše rad.
Naš jezik utiče na naše misli, naša osećanja, naša uverenja. Retko ćemo čuti nekoga da kaže – ovo vaše ponašanje ili čin je dosadan. Naš govor ne sudi o situacijama, već sudi o nama samima. Obično ćemo čuti nekoga kako kaže – dosadan si. Lako možemo upasti u ovu jezičku zamku.
Terapijski pristup ACT modela može pomoći klijentima da se odvoje od svojih misli. Shvatite da mi nismo naše misli. Misli su samo misli. Isto važi i za naše emocije. Mi nismo naše emocije. Emocije i misli su promenljive i nisu fiksne kategorije, koliko bismo samo bili nestalni da smo isti kao naše misli? Da li bismo uopšte znali ko smo?
Verovanje da smo isto kao i naše misli je siguran način da izgubimo sebe.
Comments